Nema više ljubavi, šmajhlanja, bluda i nemorala. Kaj se je seksalo, seksalo se. Korizma je došla i purekima. Sad se treba primiti ozbiljnoga posla.
Tri tjedna uživancije
Zagorske purice više ne divaniju. Nakon kaj su se na Valentinovo zaručile, tri tjedna nit brige ni pameti, sad treba početi o potomstvu razmišljati.
To sam vam već pisala u prvom dnevniku. Purici je za oplodnju dovoljan jedan seks. Al’ one ga se nisu odricale. Tri su tjedna uživale. Sve dok nisu znesle prvo jajce. E, onda su otkantale purane i ne daju im više niti blizu.
Našle su si svoja gnijezda i počele nesti prva jajčeka. Puranjsko je jajce veće od kokošjega. Svjetlije je i s pjegicama. Svaki drugi dan jedna purica znese jedno jajce. Ja ih moram pokupiti i skupljati dok ne zneseju sve, svaka između 15 i 20 komada. Čuvala bum ih na hladnom i tamnom, do trena dok purica ne bu spremna sesti na jajca, čuvati ih i grijati kaj bumo mogli dobiti male pureke.
Purani iskorišteni i tužni
Purice se i sad šepuriju. Hodiju po dvorišču, ali puranima više ne daju niti blizu. Oni se pak samo španciraju, tužni i sami. Spominaju se med sobom i jadaju jedan drugome: ‘Stari, pa kaj smo sad? Svoje smo napravili i sad su nas tak otkantale. Im su kak naša država. Iscijedi te i da ti vritnjaka. Najbolje da prejdemo u Irsku, možda su purice tam modernije?’.
Imajte se radi, nikakva Irska, samo je jedna zagorska purica. Pišem vam kad purice zasedneju u svoja gnijezda.
Vaša Dragica
